У оперативном систему Linux, свака датотека има атрибуте који одређују ко може да чита, пише или извршава датотеку. Ови атрибути се називају дозволе за датотеке.
Дозволе у Линуксу су важан безбедносни механизам који вам омогућава да ограничите приступ датотекама и директоријумима само на оне кориснике којима је то потребно. Ово помаже у заштити поверљивих информација и спречавању неовлашћеног приступа систему и његовим датотекама.
У Линуксу, као и у било ком другом вишекорисничком систему, различити корисници имају различита права приступа датотекама и директоријумима. То значи да сваки корисник може имати своје датотеке и директоријуме којима само он има приступ, а такође може бити ограничен у приступу датотекама и директоријумима који припадају другим корисницима.
Права приступа могу ограничити могућност корисника да раде са датотекама и директоријумима, као што је спречавање брисања или измене датотека којима корисник нема потпун приступ. Ово помаже у спречавању случајног брисања или измене важних системских датотека, што би могло довести до непредвидивих последица по систем.
Права приступа у Линуксу су важан безбедносни механизам који помаже у заштити система и његових датотека од неовлашћеног приступа и спречава случајне грешке корисника при раду са датотекама и директоријумима.
Права приступа у Линуксу су подељена на три типа:
Owner
)Group
)Others
)Свака датотека у Линуксу има скуп дозвола које одређују ко може шта да ради са том датотеком. На пример, власник датотеке може имати дозволе за читање, писање и извршавање, група може имати дозволе само за читање и извршавање, а други корисници могу имати дозволе само за читање.
Дозволе за датотеке у Линуксу могу се променити помоћу команде chmod
. Ова команда вам омогућава да подесите одређене дозволе за сваки тип корисника (власник, група и остали корисници).